За песника је поезија коју ствара: његова вера, његова религија, његова поетика, његов поглед на свет.

Песник ствара своју веру, своју религију; а не прихвата туђинске вере, туђинске религије.

Он је један једини верник властите религије, и он не тражи ни од кога да прихвати његову веру, његову религију.

Песникова религија јесте једина религија на свету која има само једног верника, и једина религија на свету која не прогони вернике и припаднике неке друге религије.

Поезија је и више од вере, и више од религије.

Поезија – то је цела Васељена, то су сви овострани и онострани светови.

Поезија – то је стање и судбина Душе.