Лирски записи из Акаше

Роде мој србски, ово заједнички морамо да освестимо.

Понизност и покорност не води ка слободи.

Слобода подразумева борбу без престанка.

Слобода се не поклања никоме, а страшљивцима и кукавицама поготову.

Страшљивци и кукавице остају робље заувек.

Не само што ћете ви бити робље, него ће робље бити и ваша деца па и деца ваше деце.

Онај ко се не бори за слободу, бива презрен од свих, презрен и од Бога и од света.

Србски роде, мој роде кукавички!

Чекате да вам Руси донесу слободу, да вас Руси ослободе.

Е, па неће!

Неће вас нико ослободити само зато што сте кукавице, што сте страшљивци, а кукавице и страшљивци не заслужују да се ико жртвује за њих.

Неће вам помоћи ни Руси ни Бог.

Зато што сте снисходљиви, понизни и покорни пред вашим заклетим душманима са Запада.

Зато што се улагујете, улизујете и додворавате својим највећим западним крвницима, зато што своје мучитеље и крвнике називате пријатељима, зато што убице србских мајки и србске деце дочекујете погачом и сољу, зато што пузите и гамижете пред њима као последње јаде и ништарије.

Ви нисте достојни слободе.

Ви сте достојни само презрења.

И презире вас већ васцели свет, презиру вас сви народи, презиру вас сва племена и сви родови.

Завукли сте у мишје рупе, те из мишјих рупа жмиркате и чкиљите да ли ће појавити Руси или сам Господ Бог, да вас ослободи од атлантистичких зверова, да вам на пладњу донесе слободу.

Нема слободе за вас, јер не заслужујете.

Када победите страх, када у свом бићу помирите живот и смрт, када схватите да је живот вечан, без почетка и свршетка, и када кренете у освајање слободе – е, тада ћете, и једино тада, бити слободни.