Драган Симовић: СВЕСТ И САМОСВЕСТ
Лирика вечног тренутка
Посматрајте свет да се забавите и насмејете.
Посматрајте позориште фарсе и комедије, посматрајте позориште спрдње и спрдачине.
Посматрајте рогате и репате.
Посматрајте кловнове и циркузанте.
Рогати су и репати зато припадају раси гмазова, накоту змија, змајева и гуштера.
Посматрајте њихове слуге и робове који су одавно и без душе и без свести.
Посматрајте рептилију и рептилофилију.
Спрдња је и спрдачина све што причају о прогресу и напретку, о демократији и људским и грађанским правима, о политичким коректностима и мултикултуралности.
Њихов новоговор је последица њихове инфантилности и дебилности.
Све њихове речи звече, и све се распршују и расплињују и пре но што их изговоре, чиле и усахњују још у устима њиховим.
Ви који сте преко Етера (космонета) повезани са Акашом, ви што имате увида у све што је било и у све што ће бити, њихове медије посматрате као спрдњу и спрдачану, као вид и облик њихове дебилности, инфантилности и бесловесности, јер знате да су они нико и ништа, да су они слуге и робови, да су они сенке и утваре, да су они живи мртваци који су мртви рођени, који као мртви обитавају у свету и који ће као мртви заувек отићи са овога света.
Неће се у Васељени знати да су игда и игде били, јер за Васељену, заиста, они нигда и нигде нису били.
Упамтите: не зависите ви од њих, већ они зависе од вас!
Када умом, срцем и душом ово схватите и освестите, тада ћете постати истински (и истинити) ковачи и творци властите судбине и властитог живота у Вечности.

