Душа вапије за Лепотом,

за Љубављу.

Наша божанска Душа

 вапије за нечим непролазним,

 бесмртним и вечним.

Лепота и Љубав, гле!

то је праискони знамен,

космички и божански

праобразац непролазног,

бесмртног и вечног.

Оваплоћење вечне Лепоте

и вечне Љубави јесте

Божанство Лепоте и Љубави.

Богови су у нама,

 у нашој божанској Души.

И Богови и Богиње

вазда се изнова

рађају у нашој

божанској Души.

Каква нам је Душа,

 такви су нам Богови и Богиње,

такав нам је и свет

у којему пребивамо.