Почела је последња трка кроз Време
Историје нашег доба кишобесом обасјано
Уназад према Креди камену Васељене
Према Богу сунца срцем затражено
Напред Срби најстарији народe на Земљи
Бодри старци на стази Пасјег времена
Ти и гробар као два уморна коња
Од те мртве трке гори Васиона
Твоја муња заборавила да се угаси
А Век ће изгорети у кишном Пламену
И као што мора и реке робују Вечности
Срећни као птице које су пронашле ваздух
И као што се Жена од љубави пролепшавa
Земља твоја коју смртан волиш
Награђује те јутрос Бесмртношћу
За Век у Веке занавек да ce сећаш
Ти који си узалуд сејао пшеницу и раж
Садио пустњскo биље и морску со
Најзад си схвати тврда главордо подметање
да je ово опасна Маглуштина обмана и лаж
И ти који си заспао у камену винограда
Који си се приковао на крсту Историје
Борио се премудро са Апокалипсама
Оживи поново у селим и градовима Србије