Лирика вечног тренутка

Све оне који су икада и игде оцрнили, опањкали, демонизовали и сатинизовали Србе већ стиже космички бол.

Сви ће они, заједно са својим потомством, осетити на себи србски космички бол, и сви ће проћи кроз србске муке и патње, и сви ће, на концу, нетрагом нестати.

Васељена никоме не остаје дужна.

Закон сетве и жетве влада Васељеном.

Највећи мрзитељи Србства доживеће, ускоро, да на коленима моле Бело Србство за опроштај греха.

Јер, Србство увек и вазда побеђује.

Ко год није поверовао да Србство вазда и увек побеђује, скупо је платио то безверје своје.

Још је у Звезданим Књигама Белих Ура записано, да Бело Србство остаје до краја света и века.

Они који не верују у то, не морају ни да верују!

И ако не верују – повероваће!

Већ свићу неке нове зоре над свим земљама србским, и већ се рађа Ново Духовно Сунце, да распрши Таму како на Земљи тако и у Васељени.

Срби су народ будућности, и зато имају будућност!

(На Велесов дан, 7524.)