Драган Симовић: Оно што иштемо у Бога, то Богу морамо и да приложимо!
Лирика вечног тренутка
Спасење долази из Дубине Васељене, из Дубине Светлости, из Дубине Љубави.
Спасење је у Љубави, у Смирењу, у Стрпљењу.
Спасење је у Лепоти Душе.
У Лепоти и Чистоти Душе која се крепи Светлошћу и Љубављу.
Спасење је у оностраним световима снова, у сновима које будни сневамо.
Лепота у нама спасава и нас и Свет.
Лепота у нама окрепљује и Самог Створитеља.
И Самом Створитељу је потребна наша Лепота, Доброта и Љубав, јер без наше Лепоте, Доброте и Љубави и Сам Бог би био тужан.
Као што Ми не можемо без Бога Створитеља, тако ни Бог Створитељ не може без Нас.
Оно што иштемо у Бога, то Богу морамо и да приложимо.
Ако Ништа приложимо, Ништа ћемо и добити.
Такав је Закон-Над-Законима.
Бог је Самога Себе расејао у Све Нас, у сва бића и суштаства, у све васељене и светове.
Расејавши Себе у Нас, Бог се није умањио, већ увећао.
То је Највећа Божја Тајна – да се деобом умножава.
Исто то Бог и нама поручује: делите се, да бисте се умножавали!
И рађање деце је умножавање и увећавање.
И том деобом ми се умножавамо.
Мајка која рађа децу умножава себе кроз децу, умножава себе пред Створитељем.
Ко није спреман на Деобу, није спреман ни на Спасење.
Јер се не може добити једно без другога.
Ко није спреман да се жртвује за ближње, за друга бића, за Бога, тај неће искусити Лепоту и Дивоту која нам следује после Жртве.
Тамо где нема Жртве, нема ни Милости Божје.
Јер, Вечан Живот није дат нама да бисмо га у себичности и саможивости живели, већ да бисмо га делили, а деобом умножавали и увећавали, да бисмо, без престанка, сејали Космичко Семе Вечнога Живота.
Ми смо на овај свет дошли зарад остварења својих снова, а наши снови нису наши снови, но Снови нашег Створитеља.
Бог Своје Снове снева кроз Нас, и Бог остварује Своје Снове кроз Нас.
Зато смо Ми важни, зато смо Ми битни!
А Све Оно што је Битно, то не сме да буде себично и саможиво.
Свако биће умире онда када постане себично и саможиво.
Себичан и саможив човек јесте мртав човек.
То је мртвац који попут сенке хода Светом, а Свет га не види.
Све што је себично и саможиво, то бива невидљиво у свим световима, у Васељени.
То је црна рупа међу звезданим јатима.
Црна рупа није ништа друго до себична и саможива Божја Творевина.
Научници се свом снагом упињу да докуче и одгонетну Тајну црних рупа у Васељени, а одговор је већ записан у нашем бићу и суштаству.

