Снага Рода – је у његовом народу. Снага народа, барем мушког пола – је у његовој бради.
Дакле, зашто је српском човеку била потребна добра и густа брада?

1. Да би показао своју снагу

У Србији мушкарца нису гледали по одећи већ по бради. Њену густину и изглед. Густа брада је била спољни одраз добре расе мушкарца и његове мушке моћи. Људи са лошом брадом су сматрани скоро дегенерицима. Ћосави, углавном су остајали беземљаши.

2. У циљу очувања своје достојности

Част српског човека је била у бради. Повреда, нанета расту браде, је сматрана злочином против човека. Још у средњем веку у Србији су преступи кажњавани смуђењем лица, како не би расла брада.

3. Да би нагласили свој чисти род

Брада је сматрана даром од бога. И српски је народ очигледно био веома обдарен. Брада је чинила мушкарца национално достојним. Прећутно се подразумевало да се не улази у брак са странцима. Посебно са онима које природа није обдарила са густом брадом. Грешни са „неверником“ су били лако препознатљиви по потомству – односно по „козјој“, танкој бради. Несретници су „награђивани“ статусом „неприхваћених“, и морали су да уложе поприлично напора да би постали пуноправни чланови друштва.

4. Да би се имала хармонија у животу

Брада за српског човека није била само част и савест, већ и животна равнотежа. Губитак браде свакако је утицао на судбину човека. Ко случајно оштети или изгуби длаке браде третирао се веома озбиљно. Ћосав човек, као по правилу, ишао је на исповест, а онда и на строги пост. Мушкарци, који су се добровољно ослободили браде, сматрани су опседнутима. Обични људи су их избегавали да не буду инфицирани демонима. Али најгоре за народ је било, ако би се „обријао“ владар. То би се доживљавало као национална катастрофа …

5. Да би нагласио своју мушкост

У сваком тренутку брада је била знак мушкости и зрелости. Ћосавом човеку се чак одбијао благослов и није пуштан на бојно поље. Данас, док је проширено замућење родних граница, ношење браде може да послужи као додатни показатељ мушкости.