Лирика вечног тренутка

Ако се будемо бавили јадним и бедним душама у својему окружењу, никада нећемо стићи тамо камо смо пошли.

Истина је, да смо ми, Бели Срби, окружени простим и дивљим племенима, да смо у окружењу народа парија и палија, народа који се рађају у мржњи и умиру у мржњи, али ми морамо да се уздигнемо изнад свега тога и да стремимо према Светлости, Истини и Љубави, морамо да се усредсредимо на своје спасење, на спасење Белога Србства.

Ми морамо да тежимо ка највишем идеалу, да следимо најплеменитије божанске визије и снове, упркос томе што смо у окружењу највећих наших душмана, у окружењу наших заклетих душмана који се више радују нашој пропасти него својему спасењу.

Ко зна зашто нас је Створитељ поставио баш на овоме месту, међу највеће крвнике и мрзитеље Белога Србства!