Биљана Гавриловић: ПРОЛЕЋНО ВЕНЧАЊЕ
Венчало ме пролеће са тобом
а нисам ни знала
да су нам сватови били
тек изникле љубичице
и да су се
кумовски пешкири белели
на главама висибаба.
Да нам је шатру правила
густа шума
са напупелим гранама
а музику чинио цвркут
радосних врабаца у лету
и да сам уместо вела и венца
носила ветар у коси.
Ни да је матичар био
сунчеви зрак
а ведро небо
благослов од бога
у тренутку
када сам те пољубила
и заклела се у мислима
на вечну љубав.
Сада знам
да сам ти жена
и друг и сапутник
док дишем
док дишеш
док нас има
у добру
и у злу
све док нас
смрт
не растави.
СРБСКИ ЖУРНАЛ 