Лирика вечног тренутка

Свет је пун бесова, демона, дракона, гуштера и иних гмазова који слободно шетају свуда око нас.

Слободно шетају свуда око нас зато што користе људска физичка тела, зато што су, на неким ратиштима и стратиштима широм света, били у прилици да без муке украду лик и обличје страдалих, а, будући да знају да смо ми изгубили све божанске дарове и моћи – као што је предосећање, прозорљивост, видовитост и видовито знање – те да нисмо у стању да их препознајемо и разликујемо од истинских људи, божанских бића, они могу слободно да се шетају свуда око нас и да нас лове на сваком кораку.

Они су у свих раса и народа, они су у свих држава и влада, они су у свих људских и човечанских заједница од дна до врха сваке пирамиде.

Наша највећа несрећа и патња у овоме добу јесте проузрокована последицама погрешног васпитања и образовања, кроз многе векове и нараштаје, а то погрешно васпитање и образовање произилази из западно-еверопског (јудео-кршћанског) позитивизма и материјализма, у суштини гмазовског лажног учења које је у нама, од покрштавања огњем и мачем, убијало редом све божанске дарове и моћи.

Без божанских дарова и моћи, ми, уистини, нисмо више кадри да опстанемо и живимо у овоме свету.

Једини спас је повратак древним ведсрбским и хиперборејским учењима, повратак видовитости и видовитом знању, повратак свим оним даровима и моћима које смо у древности имали.

Нису више битна никаква земаљска звања, знања, образовања и учења, јер сва та тобожња земаљска звања, знања, образовања и учења не могу нас ни од кога и ни од чега заштити, сачувати и спасити у времену долазећем, у времену које је већ одавно дошло а да ми и нисмо свесни тога.