Тамо где су биле границе бескраја
носила сам горчину
из мајчине утробе понету
кроз животе лутала
јер суђено ми било
да прођем кроз чистилишта
сагледам све неспокој
доживим умирања
и нова рађања
увек другачија и јача
тражећи себе.

Градила сам у себи
куле небеске
и пламене градове
сакупљала љубав
као капи росе
и скривала је
у запечаћеним ћуповима
по лагумима своје душе
неукаљану и чисту
једнако јаку и топлу
тражећи тебе.

Тек кад ми је гласник
дотакао раме
и снагом расковника
раскрилио све страхове
почела сам да кличем
криком соколице
под небом слободна
у веку новог трајања
у оку огледана
под крилом угрејана.

Твоја а своја
у теби нађена
и пробуђена.