(Владану Пантелићу и Милораду Максимовићу,

вилин-песницима, сневачима и вечним трагаоцима

за Божјом Дивотом-Над-Дивотама.)

Видим у визији Дрво Живота,

што израста из Земље до Трећега Неба,

  како бљеска и дише

светлошћу коју избризгава

 из огромне и моћне крошње

 на тиркизном и пурпурном Своду

у Дубинама Вечности.

И осетих,

намах,

Радост, Дивоту и Љубав

 у грудима својим,

и схватих,

да су сва бића

 у свим световима, гле!

 Божјим Дејствима

вечно

прожета и испуњена.