Лирика вечног тренутка

Ствара се духовно језгро звезданих песника.

Јер, сви смо ми, преко духовних звезда, повезани и умрежени у Једно Божје Суштаство.

Сви ми певамо једну те исту Песму Живота.

Певали смо је кроз многе светове, кроз многе животне токове, па је певамо и сада.

А сада – то је вечно сада!

Једна Душа, Један Дух, Једно Суштаство, и Једна Свесност преко Створитељеве Свести.

Сви смо ми само привидно и тренутачно разливени и распршени у различите особе, у различите личности, а у самој бити, гле! ми смо Једно Биће, Једна Личност.

Звездани песници имају многа различна имена и, немају ни једно име, у исти мах.

Заиста, не може се духовно узрасти до оностраних звезда, ако се не одрекнемо имена, обличја и лика.

Све појавно и именовано у материјалном свемиру – то је само привид, варка и опсена.

Пут навише, ка Светлости Свести, води преко превазилажења и надрастања свега онога што нас спутава и везује за овај вештаствени (материјални) свемир.

Када изиђемо из своје љуштуре, када ослободимо Божју Искру у нама од мноштва овоја таме и илузија, тек тада можемо да заблистамо у свеколикој чистоти и дивоти, тек тада постајемо дијамант, бесцен драгуљ Божјега Стварања.

(Сви они који желе да саучествују у стварању духовног језгра звезданих песника, нека се јаве Милораду Максимовићу, посвећеном песнику вилењаку, од којега је и потекла ова дивотна замисао.)