Куда ми то путујемо, камо ми то хитамо?

Ми путујемо и хитамо ка Дому своме.

Ка Дому своме у Светлости.

Наш Завичај није овде, на Земљи, наш Завичај је у Небу.

Ми смо се из Неба спустили (низвели) на Земљу, и овде боравимо само неко кратко време.

Онолико колико је потребно.

Ни мање ни више, већ управо онолико је потребно, да бисмо видели, чули, сазнали и освестили нешто што раније нисмо знали, што раније нисмо научили.

Ми смо овде где јесмо превасходно због Љубави.

Љубав је наше главно и битно занимање, а све друго је подређено овоме.

Учити Љубав и живети Љубав!

Ко не савлада градиво из Љубави, неће положити завршни испит у овоме свету.

Јер, Љубав је улазница у Вишње светове.

Знање је важно, али је Љубав битна.

Знање је Знање само онда када иде уз Љубав.

Ако нема Љубави, онда је Знање небитно и ништавно.

Ми морамо бити мили и драги једни другима.

Ми морамо да љубимо једни друге.

Ако ми љубимо једни друге, онда и Творац све нас љуби!

Када ми одемо са овога света, иза нас остаје само наша Љубав.

Љубав остаје иза нас, али Љубав и путује испред нас.

Путује с нама кроз све ине светове, видљиве и невидљиве.

Наша Љубав оваплоћује се у нашега Бога.

Бог кога ћемо сретати биће Бог наше Љубави.