Осећање је увек овде и сада, увек у садашњем тренутку вечности.

Мисли се тешко везују са садашњи тренутак, већ вазда лутају од прошлости до будућности, скачући, попут мајмуна, с гране на грану.

Човек који много мисли, бива препун страхова и брига, зато што га мисли избацују из Водеана Вечног Живота.

Човек који много мисли, не може бити божански стваралац, божански песник.

Мисли су, истовремено, и узрок страхова и брига, али и последица страхова и брига.

Када смо у осећању, а то значи у срцу, тада се повезујемо са Створитељем и Васељеном, и тада нема ни страхова ни брига.

Живот се вазда и навек дешава у садашњем тренутку.

Живот и јесте садашњи тренутак вечности.

Све што је лепо, дивотно и узвишено, гле, дешава се управо у садашњем тренутку.

У садашњем тренутку вечности!

Љубав је, као и Бог, увек овде и сада, навек у садашњем тренутку.

А Бог је Господ!

Корен ове ведсрбске речи јесте ГОС – Онај који господари (или: Они који господаре) свим бићима, свим мировима, свим васељенама.

Реч се, у исти мах, односи и на једнину и на множину.

Ова реч је старија од свих земаљских религија, јер је рођена у Водеану Вечног Живота, као и све ине свете речи ведсрбског прајезика.