Постоје не тако чести тренуци
кад моја душа осећа
како би било живјети на Земљи
кад би љубав владала
Потка је некако прозрачена,
лака свиленкаста
Скоро па да видим златне честице
гдје титрају ваздухом
сунчеви зраци разливају се
морима, горама, пољима
а тјела су лака да скоро
па да могу љетети.
Људи и сва бића
комуницирају лако, срцем
дотичу се тананим нитима душе
као да се милују.
Јуче је у мом граду
лила киша као да је крај
Као да је крај свијета
Муње су сијевале
као да се кида утроба Земље
А ја
ја нијесам осећала страх
знала сам да Перун шаље
гласнике своје
и поручује
Долазимо да градимо свијет љубави!

(Подгорица)