Драган Симовић: Умрећу у свитање од љубави…
Умрећу у свитање
од љубави,
и када умрем
нико знати неће,
да сам,
уистини,
умро од љубави!
Умрећу у свитање
од љубави,
на белом пегазу
под звезданим небом,
и када умрем,
ти ћеш,
лепојко,
са звзданом лиром
у рукама,
повести ме
у дивот
вилинске светове,
где љубав никада не умире…
где љубав никада не умире.


