Умрећу у свитање

од љубави,

и када умрем

нико знати неће,

да сам,

уистини,

умро од љубави!

Умрећу у свитање

од љубави,

на белом пегазу

под звезданим небом,

и када умрем,

ти ћеш,

лепојко,

са звзданом лиром

у рукама,

повести ме

у дивот

вилинске светове,

где љубав никада не умире…

где љубав никада не умире.