Драган Симовић: Вилењакова песма на звезданом путу
На нашем звезданом путу,
драги моји вилењаци,
ја сам,
истовремено,
и најстарији и најмлађи
ваш сапутник.
Нема никог старијег од мене,
и нема никог млађег од мене!
Многе године су дошле и прошле,
и ни једну од свих тих силних година
не успех да уловим,
да је за себе вежем
и задржим.
Заиста,
нема никог старијег од мене,
и нема никог млађег од мене!
Када се поново будем родио –
јер се ми,
вилењаци,
вазда изнова рађамо –
тада ћете ви бити
оно што сам ја,
а ја ћу бити
оно што сте ви.
Каква дивота, гле,
Вечнога Стварања!

