Драган Симовић: Вилењакова песма на звезданом путу


680

На нашем звезданом путу,

драги моји вилењаци,

ја сам,

 истовремено,

 и најстарији и најмлађи

 ваш сапутник.

Нема никог старијег од мене,

 и нема никог млађег од мене!

Многе године су дошле и прошле,

и ни једну од свих тих силних година

не успех да уловим,

да је за себе вежем

и задржим.

Заиста,

нема никог старијег од мене,

и нема никог млађег од мене!

Када се поново будем родио –

 јер се ми,

 вилењаци,

 вазда изнова рађамо –

 тада ћете ви бити

оно што сам ја,

а ја ћу бити

оно што сте ви.

Каква дивота, гле,

Вечнога Стварања!

Постави коментар