Крешимир Микић: Анданте
Анданте
Под окриљем јесењег сумрака стајали смо сами
и гледали како се иза облака рађа пригушена свијетлост.
Анђели су свирали анданте на меким диркама мјесечеве сјене
и као да се почео рађати један нови живот на рубу времена.
Потонули смо у властиту бит заогрнути плаштом тишине
коју је походио тек полагани анђеоски анданте.

