Више не могу, више не смем

Више не смем, више не могу

Да шетам Овосветом потпуно снена!

Могу ли да носим сјајни ђердан од

плочица плавог камена? Одговори ми!

Могу ли  да додирнем

Звончиће које си ми даривао

Звончиће љубавне тражилице- ти би рекао!

Могу ли  да те уплетем у огртач звездани

којим Небо  покрива  мој Сан?

Дођи – не гледај у мога Белог Вука!

Он бдије нада мном! И он те чека!

Дођи –  јер су снови

под кедром Сибира пут кроз Овосвет!

А ја више не могу, више не смем

Више не смем, више не могу

Да шетам Оносветом потпуно сама!