Лирика вечног тренутка

01

Све што се налази било где у Васељени, то се налази и у нама.

Све планете, сва сунца, све звезде, сазвежђа и звездана јата, гле! све се то, истовремено, налази и у нама.

Одувек и заувек!

Ми смо Мала Васељена, ми смо Мали Космос (МикроКосмос), ми смо Мала Акаша (МикроАкаша).

Бог је у нама.

Створитељ је у нама.

 

02

Нема добитка без губитка, каже једна древна мудрост.

Да бисмо нешто добили, морамо нешто и да изгубимо.

Нема ни духовног развоја без губитка.

Они који мисле, да могу душевно и духовно да се развијају без губитка – у опсени су!

Како се развијају наша виша тела, тако почињу да слабе наша нижа тела.

Јер, нема добитка без губитка!

Моје физичко тело је почело нагло да слаби онога трена када сам кренуо убрзано да развијам своја виша тела: душевно, духовно, звездано и божанско.

Имао сам, у младости, складно и скоро уметнички извајано физичко тело; имао сам глатке мишиће, какве имају пливачи и мајстори источњачких борилачких вештина; имао сам бисерно лепе и здраве зубе.

Био сам врстан пливач и ронилац; био сам врстан скакач увис и удаљ; био сам врстан тркач, хитар као дивојарац, тако да ме нико није могао ни претећи ни стићи.

Био сам, био…

Уопште више није ни важно ни битно што сам негда био, ни што сам некоћ имао!

Ја нисам онај који је некад био, већ овај који сада јесте, који у овоме трену све вас и види и осећа онако како самога себе види и осећа.

Ја сам у овоме часу – ви, и ви сте у овоме часу – ја!

Ви и ја смо – Једно!

03

Роди сина и засади дрво, па иди у посвећенике, каже једна ведсрбска мудрост.

Обави своје земаљске дужности и задатке, па се потом посвети чему ти воља.

Док не изродиш децу и не засадиш много дрвећа, не смеш да се посветиш духовности.

Зато што ће, чим се посветиш духовности, почети нагло да слаби твоје физичко тело, па ти тада нећеш моћи да ствараш и рађаш здраву децу.

Мени су око четрдесете године, када сам се посве посветио духовности, када сам убрзано почео да радим на развоју виших тела, најпре почели да се кваре зуби, а потом да слабе и све кости.

Тада ми је све разјаснио један доктор стоматологије, иначе антропософ, велики посвећеник антропосифије и тајног учења Рудолфа Штајнера, а мој искрени и врли пријатељ.

Рекао ми је:

Званична наука (материјалистичка и позитивистичка стоматологија, као и свеколика материјалистичка медицина) појма нема о овоме!

Када човек крене убрзано да развија виша душевна и духовна тела, тада најпре почну да му се кваре зуби и да сами од себе испадају, зато што му је свеколика животна, космичка и божанска енергија усмерена на развој виших тела, док нижа тела, истовремено, бивају запостављена.

Ја могу само да ти успорим пропадање зуба, али не могу да зауставим, јер је то природни, духовни и божански процес, и ту више нема повратка на старо.

Све си ово сам изабрао још пре рођења својега.

Родио си сина, засадио си дрво и, сад можеш да будеш спокојан и радостан што си изабрао Пут великих посвећеника – Белих Ура!

 

04

Никада не размишљајте о ономе што сте били; што сте били, рецимо, у младости или у древности.

Јер, то уопште није битно!

Битно је оно што јесте, оно што јесмо, у овоме трену вечности.

Ово се, у исти мах, односи и на све вас и све нас, Беле Србе.

Добро знамо: ко смо, чији смо и где смо све били.

Од Постања смо били, и од Постања смо свуда били.

Нема земље на васцелом земаљском шару где ми, Бели Срби, нисмо били!

Свака земља јесте наша земља, свака планина, шума и река јесте наша, сва мора и сви океани јесу наши!

Прошлост нам је дивна и красна, прошлост нам је богата и несагледна, прошлост нам је славна, узвишена и дична, али то није битно.

Битно је оно што јесмо, што јесмо овде и сада!

Размишљајмо о садашњости, па ће нам се свака будућност догодити.

Будимо будни овде и сада, па ћемо заувек и свуда бити!