Лирика вечног тренутка

01

Седим, посве обнажен од паса нагоре, подно моћне крошње ораха, и тихујем, подајући се умилном лахору што подухује из поља.

Ваздушно купање је лепше, здравије и благотворније од купања у води.

Тада се отварају, убрзано раде и чисте све горње чакре, упијајући космичку и божанску животну енергију.

Ваздушно купање можете да изводите и на тераси кад год дувају благи ветрови.

02

Дуванити, значи: седети на облацима и разговарати са боговима, каже једна пословица Белих Индијанаца.

Глагол дуванити изведен је од именице дуван.

Дуван се дувани, а димњак се пуши!

За оне који су повезани са бићем србског језика, није исто дуванити и пушити.

Ја никада нисам пушио, али јесам дуванио дуван, што и сада чиним док исписујем ове лирске записе.

Имам доста пријатеља непушача, заклетих противника пушења и дувана, а један од њих је и Владан Пантелић, бели чаробњак, исцелитељ, шаман и посвћеник Белих Ура.

Владан у свом овоземаљском веку никоме још није купио ни дуван ни цигарете, јер то презире из дна душе.

Једном приликом, догодило се чудо!

Ушавши у мој дом, Владан је из своје торбе извадио кесицу дувана херцеговца, жутог као пчелињи восак,  кутију листића за мотање и, све то ставио на мој радни сто.

Рекао је:

Песниче Вилењаче, ево ти ово, да пишеш још лепше и дивотније песме!

Ја никоме за својега живота у овој инкарнацији, а ти добро знаш колико дуго обитавам у овоме свету, још нисам купио дуван, али сам теби, из срца и душе, пожелео да купим, кад сам видео с каквим ти уживањем дуваниш.

И још сам нешто испитао у Акаши, а што се тиче тебе: добио сам одговор, да теби (а ти си један од веома ретких!) дуван не само што не шкоди, већ на твоје вилењачко биће има, чак, и благотворно дејство.

Владан је мој врли и дивни пријатељ кроз многе животне токове, у којима смо, у Доба Праисконије, заједнички, у првим ратничким редовима, ратовали против тамних и мрачних, а за Светлост.