Крешимир Микић: Јутро
Јутро
Отварам очи
и затварам ноћ,
јутром се будим из најдубљег сна.
Под прозором ружа црвена од среће…
Нестаде негдје
дубока тама
сунце јој јасно показује пут.
Над кровом ми птица у слободном лету…
Вјетар ми дође
са далеког пута,
на лице ми слети кристалан дан.
У души ми влада свечани мир…
И данас сам исти
онај од јучер.
Вријеме на зиду зауставља сат
руке ми саме стреме ка небу…
Љубав ми дође бистра ко слап.

