Крешимир Микић: Јутро


Јутро

Отварам очи

и затварам ноћ,

јутром се будим из најдубљег сна.

Под прозором ружа црвена од среће…

Нестаде негдје

дубока тама

сунце јој јасно показује пут.

Над кровом ми птица у слободном лету…

Вјетар ми дође

са далеког пута,

на лице ми слети кристалан дан.

У души ми влада свечани мир…

И данас сам исти

онај од  јучер.

Вријеме на зиду зауставља сат

руке ми саме стреме ка небу…

Љубав ми дође бистра ко слап.

74

Постави коментар