Мирослав Симовић: Две лирске песме
МАЈКО НАША
Сахрањивана, рањавана, мучена, паљена више пута прежаљена,
али увек си била наша мајка, наша вољена отаџбина.
Мучеништво и страдање, наше жртве, наше право да будемо слободни,
ти си нас научила, мајко, да муке и борба за слободом
буду воља наша, част и поштење, научила си нас, мајко,
да за то нема никакве цене.
Зато ћемо следити твој пут који си уткала
у душе наше, и дала нам право,
да се за слободу боримо докле год постојимо.
ПОВРАТАК
Усуди се да ме препознаш, погледај ме,
видећеш оно што си некада давно видела.
што си давно волела, што си чак и у сновима осећала.
Погледај ме, све је исто, свака искра у оку,
свака црта на лицу мом, све је исто као
од задњег погледа твог.
Погледај ме, и осетићеш она иста осећања,
ону исту љубав, онога мене, што је увек волео тебе.
Погледај ме, јер од последљег погледа твог,
моје срце, моја душа, чекали су повратак твој.



Можда сви понекад само мислимо да смо ,,отишли,, а у ствари никада ни отишли нисмо…