Милорад Максимовић: Љубав као печат
Љубав као печат
Увек..
Вечно…
Лепо…
Једно…
И још многе речи
сад хтеле би тећи,
као поток у планини
и мисао у нутрини
да покажу и објасне
све те ствари јасне
и те тешке, јаке
и звездане сад кораке
трагове сведочанства
и потписе величанства,
игру свету кроз свемире
што сад она кроз стихове
и кроз срца распевана
свег витеза и свих дама
и кроз срце девојачко
нежно, чисто, посве јако
и кроз душу свег младића,
као Орла, славног тића
исказује ватру свету
која даје живот свему…
Све се вазда креће, титра.
Замисао о једноти
и о вечној тој красоти
покреће нам душе жар.
И све што се једном роди
у светлости и слободи
Љубав као печат носи, знај!

