Милорад Максимовић: Љубав као печат


Љубав као печат

Увек..

Вечно…

Лепо…

Једно…

И још многе речи

сад хтеле би тећи,

као поток у планини

и мисао у нутрини

да покажу и објасне

све те ствари јасне

и те тешке, јаке

и звездане сад кораке

трагове сведочанства

и потписе величанства,

игру свету кроз свемире

што сад она кроз стихове

и кроз срца распевана

свег витеза и свих дама

и кроз срце девојачко

нежно, чисто, посве јако

и кроз душу свег младића,

као Орла, славног тића

исказује ватру свету

која даје живот свему…

Све се вазда креће, титра.

Замисао о једноти

и о вечној тој красоти

покреће нам душе жар.

И све што се једном роди

у светлости и слободи

Љубав као печат носи, знај!

бела девојка zalazak-sunca-1426960049-55826

Постави коментар