Врели дани избушени кишом

 висе над косама благих брда

слупчана у себе ослушкујем

 кришом

 шапће летња земља тврда

Свевидну ме прати несани

трубач

и са мном пробди неспокоје

кад јутром самa осванем

Светивид ми телу украо снове

 

Шта је за мене далеки Југ

и нека друга времена

због њега сам скопчала пуце

 и чувам плодна семена

 

Ускоро свевидна нећу бити

дивља јабука оголеће сасвим

све ће се у живу воду скрити

бринем како Небу да окасним

 

Свевиде ја ништа не знам

у твом оку кад спазим

да ме благосиљаш

смиљанићу у смиље