Драган Симовић: Све наше душе


Лирски записи

бела девојка zalazak-sunca-1426960049-55826

Вероватно сте се и сами, толико пута запитали, зашто најгрознији злочинци, који су крволочнији и од најкрволочнијих дивљих звери, долазе, превасходно, из јудео-кршћанског и исламског света, злочинци за какве словестан свет, у својој стовековној повесници, још није чуо.

Одговор долази изравно из Акаше.

У јудео-кршћанском и исламском свету столећима је гушена и убијана душа сексуалног бића, тако да само сексуално биће никада није ни могло, ни смело, да се развије и освести, те да живи свој слободан и природан живот.

Три доње чакре (а поготову чакра секса), које су основа и темељ сваке душевне, духовне и стваралачке надградње, међу јудео-кршћанима и муслиманима, до краја живота остају непрочишћене и неосвешћене.

Ту се годинама и вековима таложила сва негативна енергија овога света која је, у овоме тренутку вечности, експлодирала разорном снагом једнаком снази икада створене атомске бомбе, и, наравно, направила хаос у свеколиком словесном свету.

Сеукасуална енергија је снажнија од сваке атомске бомбе и, када се не контролише, може да разори и уништи, не само нашу планету и Сунчев систем, већ и свеколико звездано јато у којему обитавамо.

Ми смо саздани од више душа које заједнички творе једну душу која представља наш светлосни запис илити божански холограм.

Душа секса је подједнако важна и битна као и душа свести.

Ако се не негује и не освешћује, она ће, после неког времена, прећи у своју супротност и сенку, у таму и ништавило, одакле ће жестоко и опако дејствовати против самог нашег живота.

Закржљала и неосвешћена душа секса постаје не само зло, већ извор васколиког зла, које жели да поништи све друге наше душе, па и душу свести, као и сам живот по себи.

Ми, Бели Срби и Беле Србкиње, добро знамо ко су и одакле су дошли творци јудео-кршћанства и ислама, тако да нас више нико не може, и не сме, обмањивати и лагати.

Те су религије и створене из једног јединог разлога: да би се уништила Раса-унутар-расе, звездана раса, а Бели Срби и јесу Раса унутар (у самом језгру) хиперборејске расе.

Пре појаве јуде-кршћанства, а потом и ислама, у свеколиком хиперборејском свету вековима је владао божански склад, ред, поредак и мир.

Земља је била препуна лепоте, красоте и дивоте, и људи су радосно, а без икаквих тегоба, живели свој живот у складу са вишњим и божанским световима.

Све је на Змељи тада подсећало и личило на Сварогов Златни Ириј.

Имали су све што су пожелети могли, од шума, река, језера и извора, до јелена, зечева, бизона, вукова, медведа и орлова, водећи љубав у складу са Мајком Природом, и стицајући све нова и нова знања и сазнања из оностраних духовних светова.

Са појавом јудео-кршћанства отпочео се свеопшти рат, рат у којему нико више никога не препознаје, рат у којему су Бели Срби (као и свеколика хиперборејска раса) били, и остали, једини и највећи губитници.

Нема потребе да вам више и даље пишем о овоме, јер сте све већ и сами видели, схватили и освестили.

slika 5 devojka-zalazak

Један коментар

  1. Радислава Бокшан's avatar
    Радислава Бокшан

    Пишем мало, али од срца!
    Неколико стихова уместо коментара

    О Ради белој

    Рекоше Ради белој
    да сасвим као сунце сија!
    Друга би постала гордост и спокој,
    ал’ белој Ради то не прија.
    Збуњена мало, погнуте главе,
    шапуће тихо: „Чини се њима…
    Па зар ја блистам изнад траве,
    Грејем ли заиста свима?
    Не! Ја под сунцем растем само
    И срце моје њему се диви.“
    Кад ово рече, затрепта мало,
    засја , још лепша, као у свили.

    Аутор :*Рада*

  2. Радислава Бокшан's avatar
    Радислава Бокшан

    Зимска бајка

    Тихо, тихо бајку своју пева,
    Плови Зима и ноћу и дању.
    И одећом топлом све покрива
    И кровове, шуму и путању.

    Над пољима круже пахуљице,
    Баш као да звезде падају.
    Опустиле беле трепавице,
    Све раскошне јеле дремају.

    На гранама заспале су сове,
    Месец обасјава златна крила,
    Усамљене нижу слатке снове,
    Чудесна је рука овде била.

    И све мења и боју и облик,
    Оно што додирнула је свима…
    Светла гасе уснули домови,
    Полако у сан тоне и Зима.

    *Рада*

  3. Радислава Бокшан's avatar
    Радислава Бокшан

    Нова година!
    Шта је то?
    То је нешто чудесно!!!
    Јелке расту у соби,
    Пуне златних шишарки!
    Веверице медене
    Не грицкај шишарке,
    Зечеви и вукови
    Заједно су на јелци!
    Киша новогодишња
    Више није обична!
    Пада , пада златна,
    Трепти,трепти сјајна,
    Никога не кваси,
    Сву одећу краси!
    Деда Мраз је румен скроз
    И не штипа нас за нос!

    *Рада*

  4. Радислава Бокшан's avatar
    Радислава Бокшан

    Корен

    Живело је огромно дрво покрај пута. У његовој крошњи годинама дом свој имале су птице. У хладу по некад одмарали су се пролазници. Често је дрво било сведок разних догађаја. Посматрало је са висине како долазе и одлазе возила. Сви су журили, не обраћајући пажњу на лепоту његове крошње. „Зашто и ја некуда не отпутујем? Заиста имам жељу да упознам друге крајеве, далеке обале, али не могу никуда…Уствари мени смета корен. Па можда је време да га се ослободим и кренем у свет…“ Размишљали је дрво и после неког времена успело је у својој намери. Дошли су људи и одвојили га од корена. Обрадовало се дрво и срећно кренуло на путовање. Али није много времена путовало , умрло је. И тек на издисају схватило је колико му је био важан корен.

    *Рада*

Постави коментар