Душица Милосављевић: Записи из Акаше ( о белој вучици)
Чула сам зов вучице беле и пришла сам јој, ушла је у мене и пустила сам је у највећој љубави. Хода између светова, гледам њеним очима и чувам тајну прастварања у њеном срцу! Мајка свих вукова, тотем Белих ратника и пријатељ Белих Ура, Род рођени са мном.Понекад ходам њеним ногама и тада видим Симаргла, њеног вучјег близанца, самог Огњебога, како упоредо трчи и како заједно спашавају Божанску суштину Белих ратника од најезда тамних. Тада хорде беже и спаљују се од њиховог сјаја, нестају!
Понекад је видим како се поздравља са мном и одлази у друге светове где је потребна! Заувек своја, мајка свих вукова!

