Немојте се никада заклињати некоме у своје ближње, у децу поготово. Само реците да или не, то је довољно.Други могу или не морају да вам верују, то је њихова ствар не ваша. Ви будите чисти и исправни пред вашом душом и срцем. Заклињање и клетве воде хтонско порекло што се Срба тиче, али су се наши преци заклињали за важне и битне ствари у својим животима, нпр. за верност у борби, за верност у браку и слично, али искључиво Божанствима, никако људима. Када су између себе причали о важним темама, поштовали су живу реч, којом су стварност манифестовали  у вери у Творца и у себе саме. Касније је све изопачено и претворено у један општи стереотип јер људи више не обраћају пажњу на речи и фреквенцију коју она носи, па се тако куну у своје ближње, Творца итд. , а притом ураде супротно од онога што кажу. То су свете ствари и не треба се њима играти. Ако се неко закуне у мајку, дете, Творца, а притом слаже, не само што на себе навлачи гнев и лошу карму, већ и на своје ближње у које се куне и после се људи питају што су несрећни у породици, зашто имају блокаде, свађе итд. Поштујте једни друге и не трошите речи узалуд, а поготово не помињите узалуд ближње своје! Слава Творцу!