Љубав, Лепота и Дивота јесу суштаство овога света, али и суштаство свих иних светова у Првобитној Васељени.

Лепота и Дивота су битне, али је Љубав најбитнија.

Љубав Све обујима, Љубав Све прожима, Љубав Све испуњава.

Љубав је Празнина.

Кад уђемо у Празнину, ми смо тада у Љубави.

Љубав нема облик, Љубав нема боју, Љубав нема мирис, Љубав нема ништа видљиво и опипљиво, а, ипак, Љубав је Све!

Све покреће, све ствара, свему Живот даје.

Љубав се не може ни видети, ни чути, ни омирисати, али, ипак, Све јесте Љубав.

Оно што није Љубав – то и Није!

Ако није Љубав, онда је Ништа!

Љубав се не види, не чује, нема мириса, нема укуса – али, постоје Дела Љубави које се  могу видети, могу опипати, могу омирисати.

Љубав – то су Дела Љубави.

Дела Љубави су Све што чинимо и не чинимо, Све што јесмо, што смо били, што ћемо бити.

Љубав смо и ми сами собом!

Ми смо Љубав.

Ако нисмо Љубав, онда нас нема.

Мртви смо и премртви.

Љубав је као Звездана Кула.

Љубав има на стотине ступњева, на стотине спратова, али сви ти ступњеви, сви ти спратови јесу Кула Љубави.

Плотска телесна Љубав јесте такође Љубав.

Исто је љубити Бога и љубити Жену.

Исто је бити посвећен Лепоти Васељене и Лепоти Жене.

Исто је, уистини, Све је Исто!

Данас ми је тешко, веома.

Тешко око срца, тешко у души, тешко у телу.

Ломи ме, мучи ме, растура ме…

Но, ја сам, баш због тога и упркос томе,  изабрао и одлучио да напишем ове дивотне стихове у Славу Љубави!

Знам, осећам и верујем, да ће ми после тога бити и лакше и лепше!