Лирика садашњег тренутка

01

Немци су нам, када смо се први сусрели са њима, били неми, зато смо их и прозвали Немима, Немцима.

Потом су примили наш језик и нису више били неми, али, свеједно, то првобитно име које смо им дали нисмо желели да мењамо.

Грци су нам, када смо их упознали, били гркима, зато смо их и прозвали Гркима, Грцима.

Како је грко постало горко?!

Лепше је грко него горко.

Није ми уопште јасно зашто смо у ову реч убацили још један, беспотребан, самогласник!

Да ли само зато, да би туђини, наши душмани, могли лакше да изговоре ову нашу реч!

Јер, туђини не могу да изговарају наше речи у којима су два и више сугласника један уз други.

Како су влаче постале хлаче?!

Како смо и зашто изгубили реч влаче, па уместо те ведсрбске речи убацили туђицу панаталоне, пантале?!

Како трвдо и рогобатно звучи реч панталоне, панта-лоне!

Зашто су отпали Срби влаче преиначили у хлаче?

И, зашто се влаче зову влаче?

Зато што се влаче, на-влаче, об-лаче.

Пре тога, у доба девичанства, нисмо морали ништа да влачимо, навлачимо и облачимо.

Нисмо морали из више разлога.

Пре свега, тада је Планета Земља била Звезда Земља,  Плава Звезда Земља, те све на њој бејаше складно и уосаображено са Творцем.

Топлота је на нашој Плавој Звезди у то доба била сасма уједначена: између двадесетиседам и тридесет ступњева, у зависности од тога, да ли је зима или лето.

Значи, били смо посве заштићени од свих спољних утицаја, па није ни требало ишта на себе да влачимо, односно, да навлачимо.

Други разлог је тај, што смо ми у доба девичанства били усаборажени и усаглашени са Творцем, Природом и Васељеном, те нисмо ни знали за стид и срам те врсте, нисмо се стидели и срамили својих обнажених, нагих тела.

Све је тада у нама, на нама, око нас и над нама било складно и природно.

Били смо слика и прилика Творца, Васељене и Природе.

А ту онда, заиста, нема места ни за какав стид и срам те врсте.

Чему стид и срам кад смо и сами Природа!

Ишли смо, радили, певали, плесали, спавали, водили љубав, и све друго чинили, посве наги, посве обнажени, без ичега беспотребног, без икакве кожице или крпице  на нашем телу које је и само било посвећено и свето.

02

Када на платнима старих мајстора, великих посвећених сликара, посматрате портрете нагих, обнажених жена, ви то не доживљавате као порнографију, као кич, као скаредност, већ као једну праискону чистоту, лепоту и дивоту.

На платнима Тицијана, Каравађа, Рубенса и Гоје све наге жене су светице, виле и богиње.

Гојина Нага Маја посве је чедна, смерна, кротка и блажена.

Ви се не стидите, ви се не срамите док је посматрате.

Можете је посматрати у друштву својих родитеља и своје деце, без стида и срама.

Она није са Земље; она је из неких вишњих, духовних и божанских светова.

Ниједну од тих посве нагих жена не осећате као блудницу, као распусницу, већ, уистини, као светицу, као богињу, као оваплоћене духовних бића из вишњих светова.

Њихова нагота није порнографија, није кич, није скаредност, већ праискона девичанска чистота и дивота.

Оне су безгрешне; оне су посве природне и честите, усаглашене са Творцем и Природом.

Оне зраче; оне исијавају чаролијску унутарњу светлост девичанске љубави.

Зашто је то тако?

Зато што су сви велики мајстори сликари били ведски, хиперборејски, аријевски посвећеници, зато што су нагу жену посмтрали очима ведског човека, сазерцавали је кроз призму ведске, аријевске и хиперборејске културе и духовности.

Они су је посматрали очима Творца.

Они нису били јудео-кршћани по свом унутарњем бићу, по својој души, иако су живели и стварали у мрачном јудео-кршћанском свету.

Не, они су били ведски свет унутар јуде-кршћанског света.

Били су свет по себи и свет за себе.

Били су од наше ведске, ведсрбске и хиперборејске расе.

Они нису знали да су од наше ведске расе, али, свеједно! – ми знамо!