Срећно ти Преображење Господње
Између планина Ртња, Озрена и Девице
Никада заборављена, центар мог света
У водама твојим једног праскозорја умих лице

Увек нова а стара, дајеш ми импулсе живота
Са твога неба силази звездано млеко
и када сам овде и када сам далеко

Блага водо светлости и тајни
нека теби похрле добри људи
сломљени од бола невоља и мука

Светице, буди им уточиште и мирна лука
Ти си као Синаја брда са којих се виде
недовршени снови светлости Атлантиде

Под крошњама див храстова
у долини твоје реке Моравице,
у једно румено јутро сачеках сунце.

Озарице моја сузо, сува моја
Красотице – опет би, времена
трептаја мог ока, од твоје лепоте

Вирови засребљени, где заборав спава
Шапат тишине ремети само цвркут птица
Нашла сам спокој души,

што протиче као молитва

Без опседнусти сама собом, без лица,

Препустих се времену и вечности сна
Немајући више снаге да јурим Ветрењаче

Светлице, Озарлице, Ти си моја збиља

и титрај у души.
Ти си као давна песма

што се случајно запевуши
Срећно ти Преображење Господње