Која је моја жеља која ме води,

која је моја прича, који је мој пут којим стремим?

Да ли ћу икада открити ту тајну свога живота?

Не знам!

Много сам се пута питао,

у свом лудилу и журби,

као да знам куда идем.

Стани, човече, знаш ли где ћеш?!

Који је твој пут,

којом ти планином ходиш,

који ваљак ваљаш,

коју срећу искаш?!

Е, мој ти,

сам си себи постао терет,

самог себе и гураш и вучеш.

О сваки камен си се спотакао,

сваку бару погодио.

Почећу и Сизифу да завидим.

Идем, а нити знам одакле сам кренуо,

нити где требам да стигнем.

Зато морам да станем,

да ухватим ваздух,

да размислим,

добро размислим,

И нађем пут,

који ће ме одвести некуд,

да бар сам знам да сам неко,

који је имао циљ,

који је бар кренуо ка њему,

који је бар знао шта хоће.

Вероватно ћу тада и почети да спознајем себе,

да се упознајем са самим собом,

и да радим,

да радим на себи.

Е, тад ће почети право путешествије,

права љубав,

права срећа,

право задовољство,

тада почиње прави живот.

Идемо!