Некада сам био бољи,

некада сам више волео,

више желео, бољем се надао.

Некада сам чуо

и птице како певају,

ветрови како дувају,

звезде како сијају.

Некакда сам и људе више загледао,

у срећи њиховој се препознавао.

Некада сам и више плакао,

али боље се осећао,

више мислио а мање причао.

А сада само сене човека,

тумарам као у ноћима без звезда.

Тражећи нешто,

што сам давно изгубио,

тражећи срце своје.