Мрак нас је обузео,

спустила се нека магла,

црна,

опколи нас да не видимо чак ни звезде,

душа као упокојена,

ни снови ми више не језде.

Зелена поља посташе коров и шипражје,

трулеж и гамад, поједоше и шуме и ливаде.

Време иде,

а будућности нигде,

мостови раздвајају

а мржње нас спајају.

У потрази за срећом изгубили смо душу,

погазили обећања,

пљунули на образ,

а част, витештво и поштење

остаде само слово на старим споменицима,

као украс, на прошло неко боље време.

Остадосмо  на путу без љубави, и без срама,

без вере и наде,

победише нас мали.

Ситне душе, за своју срећу,

и последњу кап туђе крви би дали.

Мрак нас је обузео,

спустила се нека магла,

црна,

ни почетка ни краја,

остаде нам само успомена

на неко друго време.