Кад се Перунови ратници нађу на бојноме пољу,

они нити слушају нити гледају непријатеља,

врага и душманина својега,

већ посматрају небеска знамења,

кретања планета, звезда, сунаца и светлосних бића

из Трију Сварогових Небеса.

Кад се Перунови ратници нађу на бојноме пољу,

они не размишљају колики је и какав непријатељ,

враг и душманин њихов,

но о томе колико су они сами храбри, одважни и јаки

и колико ће им времена требати

да разбију, уништите и збришу

враге и душмане своје.

Кад се Перунови ратници нађу на бојноме пољу,

они свим бићем и суштаством

и верују и знају,

да је њихов непријатељ,

враг и душманин већ одавно мртав,

те да наспрам њих,

на бојноме пољу,

стоје тек сенке и утваре

оних који негда давно

бејаху њихови врази и душмани.

Кад се Перунови ратници нађу на бојноме пољу,

тада се страх и дрхат

увлачи у кости и крвоток непријатеља,

врага и душмана Белога Србства,

и они,

обхрвани страхом и дрхатом,

бацивши оружје и обневидевши од страха,

беже са бојнога поља

уз лелек и кукњаву.