Кад сам ја ишао у основну школу, а то је било пре нешто више од пола века, имали смо предмет који се звао земљопис.

Знате ли шта је земљопис?

То је географија.

Кад реч географија, Гео Графија, преведете на србски, то је земљопис,  Земљо Пис.

Како је реч географија појела реч земљопис?

Како су на тисуће туђица појеле на тисуће дивотних србских речи?

И, надасве, знате ли шта бива са оним народом и родом који уништи и изгуби властити језик?

Такав народ и род мора да нестане, али буквално да нестане са лица Земље, и да се заувек избрише из Књиге живота, из Књиге живих народа и родова.

Пропадање и нестајање једног народа најбоље се види и сагледава у језику.

Да Срби пропадају и нестају ништа вам боље и сликовитије не сведочи од србског језика.

Огромна већина Срба више нити пише нити говори србски.

Не само што више не пишу србски, не пишу га србском азбуком, но у последње време и не говоре србски!

У говору савремених Срба, свака трећа (а у неких чак и друга!) реч је енглеска.

И кад, тобож, говоре србски, боље их разумеју Енглези него Срби!

Прошетајте Београдом широм отворених очију и ушију.

Имаћете осећај да сте негде на Дивљем Западу, у некој недођији Дивљег Запада.

Ни србског говора ни србског писма нигде нема у самом срцу Београда.

Да Срби нису више у стању да ишта своје одбране, најбоље се, опет, види по језику.

Како Срби могу да одбране србске земље и србске градове, кад нису у стању да одбране ни властити језик!?

Ако су Срби олако изгубили језик и писмо, онда ће још лакше изгубити земље и градове.

Ускоро ће Срби бити протерани са свију србских земаља и из свију србских градова, и биће последње белосветске скитнице које ће се потуцати од немила до недрага.

Мислите да претерујем?!

Не претерујем, већ јасно видим!

Судбина једног народа најбоље се огледа у бићу језика.