29.гроздобер 7525.године

Тебе нађох међ хиљаде жена
да те срцем познам из прастарина давних
да дух твој озарим и дигнем из сена
и поново подигнем из врлети тамних!

Душо моја лепа, сестро Вилин Рода
са сребрне звезде што зраке своје дајеш
сијај и не престај са сребрног свода
сребро и злато даруј и немој да стајеш!

Твоја душа радост и искрице живи
певај своју песму до Творца нек се чује
јер сада смо овде да плаше нас се сиви,
наше постојање Свето Светло ту је!

Свештенице храма у којем смо биле,
пре векова много што мрак га у трен сруши,
подижем те из тела да винем те високо,
за нас смрти нема, ни бола да нас гуши!

Сестру су нам посекли оштрицама гнева,
тебе оскрнавише у духу и телу
мене Перун одведе одакле он сева,
да сакријем силмарил у пећину белу!

Али чух твој бол јер до мене дође
и после пар дана кренух вучијим ходом
страшна бела вучица смрт сејаше где прође
плашише се гмази, јер бих звана Родом!

Кидала сам зубима главе страшних гмаза,
живе сам их сатирала моћном муњом Права,
тела сам им остављала пут трновитих стаза
да у болу јече унакажених глава!

Када су ме продали и спалили живу
уз смех им обећах да вратићу се сада
хтели су ме мртву не знајући Силу
да дух мој не гори јер ја сам жива ватра!

И ево нас, сестро, чаробнице моја,
благослов од Творца нек те свуда прати
Светим Светлом сијај јер то је душа твоја
знај да бумеранг увек дато врати!