Што више размишљамо о себи,

све незадовољнији собом бивамо,

јер сва наша незадовољства

полазе из ума

који је највећи мучитељ

наше душе.

Што смо више у уму,

све важнији и све страшљивији бивамо,

но, кад изиђемо из ума.

и спустимо се у срце своје,

тада схватимо,

да смо битни,

али не и важни.

Кад престане важност –

која је увек важност овога света –

тада у битности и суштаству

Створитеља Суштог

бивамо посве слободни

за сва наша путовања

кроз овостране

и оностране светове.