Лице ти је румено од зоре

Умилнице

Ноћна лептирица слеће

На наше црвене божуре

Са Светог Разапетог Косива

Ноћ наслоњена на смртну руку

Рађај децу Мајко Србијо видим

Те као свитање у житу

Волим те као траг плавети

Улазиш у потопљену

Грачаницу

и не видимо те

кукасти крст нас раздваја

Машемо ти Свевидрукама

а зора лажљивица

заговара те

иако ће куршуми

убити небо и земљу

када дан сване

Рађај синове и кћери

Милоснице

црни облак ти се прикрада

пети октобар је умро

 изнад Београда

 видимо нестају сати

Пси лају у даљини

Твој осмех Изворинке лебди

изнад Београда

црвени кровови постају

звучни акорди Cтеванове

руковети

Твој осмех лебди

над мојим гласом

као подневно звоно

Твој убијени осмех

лебди око мене

тишина постаје светла

и весела

 као играч на жици

Твој осмех или сан

или Твоја смрт

отвара врата Јевропе

иза којих се играју

убијена деца

мртвим играчкама

Започету кућу Србијо

 не зидај јецајима

већ надом

са којом смо је започели

и смеcти у њу синове и кћери

пусти јевропску причу

нека расту деца

да за нама наричу

 Рађај синове и кћери

Умилнице

рађај их са ветром

са сунцем и нека расту

да те бране и када

Свевид нестане