В и д и м  предивно бљештаво светло
у  Срцу срца мога унутарњег бића.
Знам, осећам и  в и д и м  исто светло
што зрачи из Срца срца Васељене.
Некада су била заједно.
Некада су била Једно.
Густа  тама  н е з н а њ а  скрила  је  танане
нити  и с т о с т и, и с т о с т и  два Срца.

Изван свега
ж е л и м – не желим,
ж е л и м – н е ж е л и м,
желим – н е ж е л и м,
да спојим светла ова два Срца.

Тихујем, тихујем,
путујем, путујем,
Расковником и Метлом,
раскивам и бришем
сене и сене и опсене.

На Путу брисања – спајања,
Додиром – Намером, исцељујем:
К р е м е н   и   Х р а с т,
Ц р в а   и   З м и ј у,
Д е л ф и н а   и   Л а в а,
О р л а   и   Ч о в е к а,
б о г о в е   и   б о г и њ е.

Ох, како си леп, Господе!
Ооох, како си леееп, Господеее!
Ооооооох, како си леееееееп Господеееееее!