Живот у страху је страшнији

од смрти за слободу.

Више смисла има умрети за слободу,

него ли живети у непрестаном страху

за живот без смисла.

Уистини,

ми и немамо већега непријатеља од страха.

Страх је наш једини заклети непријатељ.

Сви други непријатељи, гле,

нису ни до колена овоме непријатељу!

Боље један дан бити орао,

каже Пробуђени Песник са Истока,

него стотину година кокош!

Живот у вечитом страху

поништава и сам живот.

У страху су велике очи, а мали разум.

Штавише,

у страху и нема разума,

нема свести!

У страху постоји само страх,

и ништа више.

Докле ћемо да страхујемо

од самога страха?!