У праскозорје једног јутра,

које ће бити јутро свих јутара,

поћи ћу на далек пут,

не знам камо,

да тражим своје изгубљено племе,

да тражим своју првобитну домају,

поћи ћу, гле!

у праскозорје пурпурно и румено,

с ону страну ветрова и киша,

с ону страну горских венаца и сињих мора,

с ону страну свих привида,

илузија, варки и опсена,

с ону страну туге, сете, патње и боли.