Када, у овоме трену, сагледам свој минули живот, онда видим, да је све то прошло време било једно непрестано – можда, чак, и бесмислено – лутање и трагање.

Вазда сам лутао и за нечим трагао.

Сада схватам, да сам ја, уистини, трагао за смислом и бесмртношћу.

Да, заиста је тако: сви ми трагамо за смислом и бесмртношћу, свакоме се од нас, поготову у младости, чини да ће открити тајну формулу вечног живота.

Живео сам своје снове, илузије и опсене.

Али, ја нсам никакав изузетак.

Сваки пробуђен и освешћен човек живи своје снове, визије, илузије и опсене.

Без снова и визија, ми не бисмо опстали у овоме свету, зато што је овај свет веома суров.

Овај свет је много суровији него што ми то можемо и да сагледамо.

Суровост је свуда око нас, на сваком кораку, на свакој стопи.

И, не само што су други сурови према нама, већ смо, најчешће, и ми сами сурови према самима себи.

Нико нас тако не убија и не уништава као ми сами себе.

У младости умишљах, да ће старост бити лепа и дивотна, пуна мудрости, пуна чудеса и лепоте.

Но, није тако!

Старост је, најчешће, бесмислена и бесловесна.

Нема никакве мудрости у стараца.

У стараца постоји само свест о томе, да живот у овоме свету и није имао некаквог смисла.

Наше физичко тело делује и као паразит у односу на нашу душу и наш дух.

Ја то све боље осећам, све јасније видим.

Највише душевне и духовне енергије трошим на одржавање ове вреће меса и костију.

Свакога дана, свакога часа користим драгоцену божанску и животну енергију за одржавање ове вреће меса костију, вреће која одавно нема никаквог смисла да буде ту где јесте.

Не жалим за оним што је прошло.

Камо среће да је давно већ све прошло!

За чим бих имао да жалим?!

Ништа од онога што је прошло није вредно жаљења.

Све је било само привид, илузија, варка и опсена.

Живот који сам живео, можда, уистини, и нисам живео!

Можда је неко други, невидљив, живео свој живот кроз мене!

Ми обитавамо у свету кривих космичких огледала.

Ми и не знамо шта је јава а шта сан, шта је стварност а шта опсена!

Све је то овде смућено и помешано, све је омаја и опсена у овој материјалној Васељени.

Стварност је негде другде, негде далеко одавде, с ону страну свих материјалних светова, светова илузија и опсена.