Сујетни смо, ташти и горди, тражимо и измишљамо разлоге за љутњу на брата својега или сестру своју, док за то време наши душмани стежу девет челичних обруча око нас, сјављујући нас у торове из којих ће ускоро, попут стада оваца, на кланице да нас одводе.

Не праштамо ни најмање увреде браћи и сестрама, а душманима опростисмо најгрозније злочине и погроме.

Ругамо се и подсмехујемо браћи и сестрама, а бивамо снисходљиви, понизни и послушни вековним душманима својим што нас до скота презиру.

Браћа се са браћом закрвила, сестре се са сестрама завадиле; нико ни са ким нит збори нит ромори; свако је са неког измишљеног и умишљеног разлога љут на некога из племена и рода својега.

Тако ми бивамо све слабији и јаднији, а наши душмани све јачи, силнији и моћнији.

Сами смо себи постали најљући непријатељи и душмани, сами себе убацујемо у јаме наших непријатеља и душмана.

Поред нас оваквих какви смо, нама, уистини, никакви други душмани и не требају!