Девоjка се сунцу противила:
„Japко сунце, лепша сам од тебе,
„И од тебе и од брата твога,
„Од твог брата, cjajногa месеца,
„Од сестрице звезде преоднице,
„Што преоди преко ведра неба,
„Као пастир пред белим овцама.“
Jарко сунце Богу тужбу дало:
„Што ћу, Боже, с проклетом девојком?“
А Бог сунцу тијо одговара:
„Japко сунце, мoje чедо драго!
„Буд’ весело, нe буди љутито,
„Ласно ћемо с проклетом девоjком:
„Ти засиjаj, преплaни joj лице,
„А ja ћу joj уду срећу дати,
„Уди срећу, све ситне девере,
„Злу свекрву, а свекра горега;
„Сетиће се ком се противила.“