Где да плачем да ме тешиш

где говором да ме учиш

убрала бих љиљан бели

са невеном да се дружи.

Верујем ти сваким знаком

сваком песмом о твом лику

нисам ти се поверила јер

те нисам преварила

учили ме јесу лажно да верујем

Кад не разумем

да се клањам што је туђе

ал не знајућ увек за те

ти си клица мог постанка

Ја те увек носих душом

И увек си са мном био.

Исплела бих сузом за те

најтоплију стазу Рода

којом твоја нога чиста

ходала би до свог Срба.

Извезла бих сузом за те

плашт од искре мога срца

да те греје љубав моја

љубав малог ведског бића.

Чувај децу твоју чедну

где их сиви матриксују

ма веруј ми ведској жени

то јест ратник Бога живог

то су деца како кажем

ја истину увек зборим

то јест Бела Србска раса

Перунова омладина

како моја уста кажу

да то јесу весници мира

И слободе јер се зову од

предака ратници деца

Перуна живог

да ведуни живот води.

Мени даде четри момка

Ја их зовем „моји Пернуни“

И срце ми увек пуно од истине

И предака.