Јагода А Маринковић: КАДА МЕ БОГ ПОЗОВЕ
Када ме не буде више
можда занавек и година сто
када ме Бог на истину позове
да ли цвеће као сада ће да мирише
Траг мој да ли ће да траје
риме можда песме ове
мисао моја коју реч одаје
што вечност у помоћ зове
Вирвода што земљом тече
да ли ће тећи увек бистра
можда ће неком као ово бити вече
месечином бити обасјана моја башта
Песме моје да ли значиће неком
имена мога да ли ће памтити ико
у времену том тако близу и далеком
да ли сам то место за живота стекла
Бог сунца просипаће златне зраке
безгрешна душа моја биће на Небу
тело и срце моје никако у тамне раке
такнућу олтар у предпразнично вече
Да ли ћe над мојом судбином пиcaти
колико моје срце знало је да воли
да ли ће неко као што сам и ја
најлепше снове понекад будан снити
Све што занавек остављам за собом
сећања свe мојe љубави и болкишe
кад утихне јецај и суза задња кане
да ли ће мој дивунук за мене да дише
