Драган Симовић: Вечерњи сутон на Истеру
Седим на обали Истера,
тихујем и кроз сан зурим
у зимско вечерње небо
прошарано руменим
и пурпурним облацима…
Источни ветар подухује
кроз оголеле крошње врба и топола;
умилна свирка вилинских гајди и свирала
разлеже се љубичастим сутоном
понад србрнастих
и пенушавих вала Истера…
Посве утонувши у пределе снова,
не знам више:
да ли сам с ову
или с ону страну
овога света!


